О књизи: 2015 / „Тамнооки човек је носио дугачку хаљину, избледелу од сунца, а глава му је била умотана у траку прљаво белог тканина у неколико слојева. Већина оних који су се те вечери окупили у кафани изгледали су исто, али је Аларик одмах знао да то није једна од уобичајених муштерија. Сви су безбрижно ћаскали, пили, смејали се, стављали жене у крило, које и саме нису биле несклоне да се забављају, дижући велике кригле без разлога, гласно вичући једни на друге и на власника локала који је стајао за столом. Људи који безбрижно троше новац, па су му Аларикове песме већ донеле неки приход од њихове пијане великодушности. Али тамнооки човек је мирно седео у углу са чашом вина и посматрао гомилу. Рука која је држала чашу била је напета, подлактице које су вириле испод заврнутих рукава биле су преплануле и жилаве. Вредни радник, помисли Аларик, свратио је у једину таверну у малом граду на ивици Западне пустиње.…»